Author Topic: Serbian Translation of Assange’s interview with Sayyed Hassan Nasrallah  (Read 5227 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline milicak

  • Jr. Member
  • **
  • Posts: 61
"The World Tomorrow" Transcripts at the Forum's Volunteer Translation Project

Julian Assange’s interview with Sayyed Hassan Nasrallah, leader of Hezbollah

http://www.wikileaks-forum.com/index.php/topic,10465.0.html
http://worldtomorrow.wikileaks.org/episode-1.html


Epizoda 1.


Džulijan Asanž  (Julian Assange) razgovara sa Sajidom Nasralahom (Sayyid Nasrallah)



Februar 2012.

Ja sam Džulijan Asanž, urednik sajta Vikiliks (Wikileaks). Mi smo otkrili svetske tajne i napali su nas moćni. Već 500 dana ja sam zatvoren bez optužbe, ali nas to sve nije zaustavilo. Danas smo u potrazi za revolucionarnim  idejama koje mogu promeniti svet sutrašnjice.

Ove nedelje moj gost dolazi sa tajne lokacije u Libanu. Radi se o jednoj od najeminentnijih ličnosti na Bliskom Istoku. Ratovao je u mnogim oružanim bitkama protiv Izraela, a sada je u središtu međunarodne bitke koja se vodi u Siriji. Ono što želim da saznam je: zbog čega ga milioni ljudi smatraju borcem za slobodu, i, istovremeno, milioni drugih ga smatraju teroristom. Ovo je njegov prvi intervju na zapadu posle rata između Izraela i Libana 2006. godine. Njegova partija, Hezbolah (Hezbollah), je u libanskom parlamentu. On je njen vođa, Sajid Hasan Nasralah (Sayyid Hasan Nasrallah).

Džulijan Asanž:
Da li ste spremni? Šta je vaša vizija budućnosti Izraela i Palestine?I šta je ono što će Hezbolah smatrati pobedom? Takođe, ako do te pobede dođe, da li ćete se razoružati?

Sajid Hasan Nasralah:
Izrael je nelegalna država, to je država koja je uspostavljena na osnovu okupacije teritorije koja pripada drugima, uzurpacijom te zemlje  i kontrole silom tuđe zemlje čiji su stanovnici, Palestinci, podvrgnuti masakrima i proterani. Sve to je počinjeno i prema Muslimanima i Hrišćanima, takođe, tako da pravda ostaje na onoj strani gde neće moći biti poreknuta čak ni posle deset godina. Ako se radi o mojoj kući, vašoj kući, i ako je ja okupiram silom, ona neće postati odista moja ni posle 50 ili 100 godina samo zato što sam ja trenutno jači od vas is toga mogu da okupiram vašu kuću. To mi ne daje nikakvo pravo, to sve ne legalizuje moje vlasništvo nad vašom kućom. To je suština našeg ideološkog i pravnog stanovišta, mi verujemo da Palestina pripada Palestincima. Ali, ako želimo da kombinujemo ideologiju i pravo sa političkom realnošću i sve to primenimo na stanje na terenu, možemo da kažemo da je jedino rešenje u tome da mi ne želimo nikoga da ubijemo, mi ne želimo ni prema kome da se ponašamo nepravedno, mi samo želimo ponovno uspostavljanje pravde, a to bi bio uspostavljanje jedne države – jedne države na palestinskoj zemlji u kojoj Muslimani, Jevreji i Hrišćani mogu da žive u miru i demokratiji. Svako drugo rešenje je neprihvatljivo i neodrživo.

Džulijan Asanž:
Izrael tvrdi da Hezbolah ipaljuje rakete na civilne ciljeve u Izraelu – da li je to tačno?

Sajid Hasan Nasralah:
Tokom proteklih godina, čak od 1948. godine kada je stvorena država Izrael na teritoriji palestinske zemlje, izraelske snage gađaju civile, libanske civile, libanska sela i gradove. U godinama otpora, znači između 1982. do 1992., posle deset godina otpora, mo smo počeli da reagujemo – ali jedino i isključivo da bismo sprečili da Izrael gađa naše civile. Tako je posle 1993. godine došlo do indirektnog međusobnog sporazuma, to je reafirmisano 1996. godine, a suština je bila u tome da obe strane odustanu od granatiranja civila. Mi smo uvek potvrđivali da ako oni ne budu gađali naša sela i gradove, nećemo ni mi ništa činiti njihovim gradovima i selima. Hezbolah se tog principa pridržavao tokom dugih godina agresije protiv libanskih civila s isključivim ciljem da se stvori ravnoteža zastrašivanja kako bi se Izrael sprečio  da ubija libanske civile.

Džulijan Asanž:
Prema izveštajima Vikiliksa koji su došli iz Ambasade SAD u Libanu, izjavili ste da ste šokirani stepenom korupcije članova Hezbolaha. U izveštajima se navodi da ste se pitali “šta smo to postali”, jer neki članovi Hezbolaha voze džipove, velike automobile, nose skupu odeću i naručuju hranu. Da li je to logična posledica činjenice da je Hezbolah postao deo izborne politike u Libanu?

Sajid Hasan Nasralah:
Najpre moram da kažem da ovi navodi nisu korektni. Oni su deo tračeva koji bi trebalo da diskredituju Hezbolah i iskrive sliku o nama. To je, u svakom slučaju, deo medijskog rata protiv nas. Znate i sami da kada govore o nama oni tvrde da smo organizovani kao mafija, da sarađujemo sa narko kartelima širom sveta. Istina je da je to i u pogledu naše religije, i u pogledu našeg morala jedna od najvećih zabrana – to je upravo ono protiv čega se mi borimo. O nama govore mnoge stvari koje su apsolutno neutemeljene i želeo bih najpre vas da uverim da nisu istinite.

Zatim, razlog za nedavne izjave  vidim u tome što neke bogate porodice koje u prošlosti nisu podržavale Hezbolah, njegov put, ideologiju ili program. Posle 2000. godine,  posle otpora u Libanu – a Hezbolah je bio glavna komponenta tog otpora zahvaljujući kom je došlo do oslobođenja južnog Libana, to je viđeno kao čudo i izazvalo je veliki šok u libanskom društvu jer se postavilo pitanje kako je moguće da se jedna tako mala grupa 33 dana odupire najmoćnijoj armiji u regionu i da ne bude poražena? Tada su neke društvene društvene grupe počele da podržavaju Hezbolah a ti simpatizeri Hezbolaha dolaze iz veoma imućnih slojeva i žive u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima. Smatra se da se taj fenomen preneo na sam Hezbolah, ali to jednostavno nije tačno. Ovo vam kažem sa punim ubeđenjem jer informacije kojima raspolažem pokazuju da to nije neki realni fenomen koji bi trebalo lečiti.

Džulijan Asanž:
Zašto ste podržali pokrete “arapskog proleća” u Tunisu, Jemenu, Egiptu i drugim zemljama, ali ne i u Siriji?

Sajid Hasan Nasralah:
Razlozi su jasni. U početku… mi u principu ne želimo da se mešamo u unutrašnje stvari arapskih država – to je oduvek bila naša politika. Zatim je došlo do razvoja događaja u arapskom svetu koji su bili toliko ozbiljni i važni da niko, nijedan pokret, nijedna partija, jednostavno nije mogla da ne zauzme stav o tim događajima. Svi znaju da je u Siriji režim Bašara Al-Asada (Bashar al-Assad) podržavao otpor u Libiji I Palestini, nije podlegao izraelskom ili američkom pritisku, pa je u tom smislu sirijski režim uradio mnogo za palestinsku stvar. Ono za šta se mi zalažemo u Siriji je… dijalog, reforme, za to da se reforme sprovedu jer je druga alternative, zbog različitosti unutar Sirije, zbog osetljivosti situacije, dakle, druga alternativa je da se Sirija gurne u građanski rat  a upravo to žele Izrael i SAD.

Džulijan Asanž:
Sajid, tokom vikenda preko 100 ljudi je ubijeno u Homsu, a među njima je bila i novinarka sa kojom sa ručao pre nepunih godinu dana, Meri Kolvin (Mary Colvin). Ja sasvim razumem vašu logiku da ne treba bez razloga uništiti zemlju već da je mnogo bolje sprovesti reforme ako je to moguće.  Ali, ima li Hezbolah graničnu  liniju preko koje ne prelazi?  Ako je do sada ubijeno 100.000 ljudi, million ljudi, kada će Hezbolah reći da je dosta.   

Sajid Hasan Nasralah:
Oda samog početka dešavanja u Siriji mi smi imali kontakte – stalne kontakte- sa sirijskim rukovodstvom, razgovarali smo kao prijatelji i razmenjivali savete o važnosti da se sprovedu reforme. Lično sam se uverio da je predsaednik Asad bio veoma voljan da sprovede radikalne i važne reforme i trudio se da nas u to uveri s obzirom na stav koji smo mi zauzeli. U vise navrata, javno sam istupio, u govorima ali i u susretima sa različitim libanskim, arapskim i drugim političkim liderima, i svima sam rekao istu stvar – da sam uveren da predsednik Asadželi reforme I da će ih sprovesti – realistične, izvorne reforme – ali sa opozicija mora pristati na dijalog. Reći ću i više od toga – a ovo sad govorim po prvi put javno – mi smo kontaktirali neke delove opzicije da bi ih ohrabrili i olakšali proces dijaloga sa režimom. Ali ove partije, one su odbacile dijalog dok je režim od samog početka želeo da sprovede reforme i bio spreman za dijalog. S druge strane ste imali opoziciju koja nije spremna za dijalog, nije spremna da prihvati reforme, već jedino želi da obori režim, i u tome je problem. Uz to, na ono što se dešava u Siriji moramo gledati sa oba oka, ne samo jednim okom. Naoružane grupe u Siriji su ubile mnogo civila.

Džulijan Asanž:
Kako vidite razvoj situacije u Siriji? Šta bi trebalo da uradimo da se zaustavi ubijanje u Siriji? Govorili ste o dijalogu, a o dijalogu je lako govoriti, nego postoje li praktične mere da se zaustavi krvoproliće koje se dešava u Siriji?

Sajid Hasan Nasralah:
Postoji jedana stvar na koju nisam pomenuo u odogovoru na prethodno pitanje, ali ću to sada reći. Sasvim je sigurno da ima država koje nude novac, obezbeđuju oružje, ohrabruju borbe u Siriji, neke od njih su arapske zemlje, ali ima i drugih zemalja. To je veoma ozbiljna situacija, potvrđeno je i svi smo imali priliku da čujemo dr Ajmana al-Zavahirija ( Dr Ayman al-Zawahiri), lidera Al-Kaide (al-Qaeda) koji je podržao borbe u Siriji i naoružavanje Sirije, tamo su borci al-Kaide koji su stigli u Siriju, kao i ostali koji su došli iz raznih zemalja, i svi pokušavaju da Siriju pretvore u bojno polje.

Zemlje koje obezbeđuju oružje i novac trebalo bi da su sposobne da utiču na opozicione grupe kojima pomažu da sednu za sto pronađu političko rešenje. Pre nekoliko dana sam rekao da su određene arapske zemlje spremne za deset godina unapred, da uđu u politički dijalog sa Izraelom koji bi neprekidno mogao da traje desetine godina – uprkos svemu što je Izrael učinio u region – ali nisu spremne da daju godinu ili dve, ili možda samo nekoliko meseci – za pronalaženje političkog rešenja za Siriju. To vise nema nikakvog smisla i nije pravično.

Džulijan Asanž:
Da li biste bili voljni da posredujete između opozicionih grupa i Asadovog režima? Ljudi veruju da niste agent SAD ili Saudijske Arabije ili Izraela, ali da li bi vam verovali da niste agent Asadovog režima? Ukoliko bi vam u to poverovali, da li biste prihvatili mirovnu ulogu?

Sajid Hasan Nasralah:
Iskustva iz 30-godišnjeg postojanja Hezbolaha pokazuju da smo prijatelji Sirije, a ne agenti Sirije. Kao što znate, bilo je perioda u libanskom političkom životu kada naši odnosi sa Sirijom nisu bili dobri. Mi smo imali međusobne porbleme, a sada nas oni koji imaju samo političke koristi od međusobnog uticaja Sirije i Hezbolaha, osporavaju jer smo pod pritiskom Sirije. Vidite, mi smo prijatelji, a ne agenti I svi segmenti sirijske opozicije, sve političke snage u regionu to dobro znaju. Mi smo prijatelji i to je prva stvar. Kao drugo, kada kažem da mi podržavamo političko rešenje onda je sasvim jasno da smo spremni da načinimo svaki napor da se do takvog politikog rešenja i dođe. Kao što sam vam već rekao, mi smo kontaktirali neke od partija, ali su one odbile da uđu u dijalog sa režimom. Znači, bili bismo više nego spremni da posredujemo u slučaju svake grupe koja bi želela dijalog sa režimom i tražila naše posredovanje, ali tražimo i od ostalih da učine napore da se  dođe do političkog rešenja.

Džulijan Asanž:
Verujem da bi opozicione grupe procenjivale ulogu Hezbolaha mnogo kredibilnijom ukoliko biste Asadovom režimu dali na znanje da i za vas postoji krajnja granica. Da li je, sa stanovišta Hezbolaha, sirijski režim zaista slobodan da čini šta hoće? Ili ima stvari koje Hezbolah neće prihvatiti?

Sajid Hasan Nasralah:
Da, naravno, siguran sam da predsednik Bašar al-Asad ima krajnju granicu, i naša braća u Siriji je imaju i o tome smo skoro svi saglasni… ali je problem u tome što su borbe u toku i kada se jedna strana povlači, druga napreduje. Sve dok su vrata koja vode političkom rešenju tako čvrsto zatvorena, takva će se situacija nastavljati jer, čak i ako jedna strana uzmakne, druga će napredovati.

Džulijan Asanž:
Tunis je proglasio da više ne priznaje sirijski režim. Zbog čega je Tunis povukao tako čvrst potez da bi se distancirao od Sirije?

Sajid Hasan Nasralah:
Verujem da je pozicija koja je zauzeta u Tunisu, pa i drugde, posledica nepotpunih podataka, Naravno, ima čak i pogrešnih, zlonamernih informacija koje se prezentuju arapskim i zapadnim vladama kojima se kaže da je pad sirijskog režima pitanje nedelja, pa mnoge od njih žele da uznu učešće u toj anticipiranoj pobedi.

Uveren sam sa se ovakve pozicije zauzimaju jer su nove, mlade vlade suočene sa teškim izazovima i smatraju da nije vreme da se konfrontiraju sa SAD i zapadnim zemljama već da je bolje da sa njima sarađuju po ovom pitanju.

Džulijan Asanž:
Napravili ste međunarodnu medijsku mrežu. SAD blokiraju AlManar i ne dozvoljavaju emitovanje u SAD. Istovremeno Sjedinjene Države se deklarišu kao bastion slobode govora. Zbog čega se, po vašem mišljenju, američka vlada toliko plaši mreže AlManar? 

Sajid Hasan Nasralah:
Oni žele da ljudima kažu da je Hezbolah teroristička organizacija, ona ubija i čini zločine, ali ne želi da nas ljudi slušaju. Na primer, kada bi postojao samo pokušaj bar da se optuženom odobri da se brani ali… američka administracija…Mi smo optuženi ali nemamo čak ni osnovna prava da se branimo i da svetu saopštimo naše argumente. Zbog toga oni sprečavaju da se taj glas čuje.

Džulijan Asanž:
Sajid, kao ratni komandant, kako ste uspevali da zadržite svoje ljude na okupu pod neprijateljskom vatrom?

Sajid Hasan Nasralah:
Osnovna stvar je to što smo imali jedan cilj, što smo definisali taj cilj. Taj cilj je human, zasnovan na veri i patriotizmu. O tome nema spora. Cilj je da oslobodimo svoju zemlju od okupatora. To je osnovni cilj zbog kog je Hezbolah osnovan i o tome nema rasprave među Libancima. Mi ne želimo da uđemo u vladu, ne borimo se za političku vlast. Prvi put smo ušli u libansku vladu 2005. Godine, ne zato da bismo osvojili deo vlasti. Već da bismo zaštitili kičmu otpora kako libanska vlada, ona koja je postavljena 2000. godine, ne bi mogla da načini neki pogrešan korak po pitanju otpora. Mi smo imali strahove te vrste, međutim, kada imate cilj, ispravan cilj, kada vam je on prioritet I kada izbegavate sva ostala rivalstva u ime tog cilja, onda je moguće ujediniti ljude da bi se taj cilj postigao. Sve dok taj momenat ne dođe, mi izbegavamo da budemo uvučeni  u interne rasprave koliko god možemo. I sami možete da vidite da u Libanu postoje mnoge teme oko kojih ima velikih rasprava i razlika. Mi ponekad izbegavamo da zauzmemo stav po nekom pitanju da ne bismo bili uvučeni u prepirke. Naš prioritet je i dalje oslobođenje naše zemlje i zaštita Libana od izraelske pretnje jer smo ubeđeni da je Liban i dalje suočen sa tom pretnjom.

Džulijan Asanž:
Želeo bih da se vratimo u vaše detinjstvo. Vi ste sin piljara. Koja su vaša prva sećanja iz tih dečačkih dana u Libanu i da li su te uspomene uticale na vaše političke stavove?

Sajid Hasan Nasralah:
Od rođenja pa sve do svoje 15. godine živeo sam u istočnom Bejrutu. Moje okruženje je imalo izvesne karakteristike I prirodno je da ostavlja trag na nečijoj ličnosti. Jedna od osnovnih karakteristika tog kraje je da je bio siromašan. Tu su živeli Muslimani - Šiiti i Suniti, Hrišćani, zatim Jermeni, Kurdi, kao i Libamci i Palestinci, znači rođen sam i živeo sam u veoma pomešanom I raznovrsnom okruženju. Prirodno da sam zbog toga postao zabrinut zbog sudbine Palestine i nepravde sa kojom su bili suočeni Palestinci. Veoma sam rano toga postao svestan jer su Palestinci koji su živeli u našem susedstvu izbačeni iz svojih gradova, iz Haife, Akre, Jerusalima, Ramalaha. To je bilo okruženje u kom sam se rodio i u kom sam rastao. 

Džulijan Asanž:
Pročitao sam vašu veoma zabavnu šaluo izraelskom šifrovanju I dešifrovanju. Bila mi je posebno interesantna jer sam šstučnjak za šifrovanje, a  Vikiliks je pod stalnim nadzorom – sećate li se te šale?


Sajid Hasan Nasralah:
Da, govorio sam o tome kao jednostavnost može da pobedi kompleksnost. Na primer, izraelske snage u Libanu koriste veoma sofisticiranu tehnologiju, kao u oružju, tako i u komunikaciji. U snagama otpora su, međutim, najčešće obični seoski mladići koji dolaze sa farmi, iz malih gradova ili poljoprivrednih zajednica. Oni razgovaraju preko običnih voki-tokija, tu nema ničeg komplikovanog, to su veoma jednostavne sprave ali kada koriste neki kod, onda najčešće govore slengom koji je u upotrebi u njihovim selima ili porodicama. Onda, svako ko to sluša, svako iza tih kompjutera i uređaja za praćenje, pokušava da dešifruje taj jezik, ali to nikada nisu u stanju niti mogu da shvate o čemu se tu radi osim ako nisu godinama živeli među tim ljudima. Koriste se, na primer, određene reči – obične seoske reči – lonac, magarac, čak i seoske izreke kao što je “pileći otac” i slično. Nijedan izraelski obaveštajac ili kompjuterski analitičar ne može da razume ko je “pileći otac” i zašto ga tako zovu. Ali, to vama u Vikiliksu ne može pomoći, da se služite tim dijalektom (smeh).

Džulijan Asanž:
Želeo bih da vam postavim veoma provokativno pitanje… ali ono nije političko. Borite se protiv hegemojije Sjedinjenih Država. Ali, zar nije Alah, ili sam pojam Boga, ultimativna supersila? I zar ne biste vi, kao borac za slobodu, trebalo takođe da se borite za oslobođenje ljudi od totalitarnog koncepta….. monoteističkog Boga?

Sajid Hasan Nasralah:
Mi verujemo da je svemogući Bog kreator sveg postojanja, ljudskih bića i svih stvorenja. Kada nas je stvorio, dao nam je sposobnosti, dao nam je tela, dao nam je psihološke i duhovne sporsobnosti – mi ih zovemo instinktima. I ljudi koji su odvojeni od religioznih zakona, imaju instinkt – instinkt da kažu istinu, njihov instinkt im kaže da je istina dobra, da je laž loša, da je pomaganje siromašnima ili ugnjetenima dobra stvar, a da je napadanje drugih i prolivanje njihove krvi užasno.  Pitanje otpora američkoj hegemoniji, ili otpora okupaciji, ili otpora bilo kakvom napadu na nas ili naše ljude, to je moralno pitanje, instinktivno i humano.
I Bog to želi jer su, u tom smislu, moralni i humani principi u saglasnosti sa zakonima nebesa. Abrahamove religije ne sadrže ništa što bi bilo u suprotnosti sa razumom ili ljudskim instinktom, jer je tvorac religije isti kao i tvorac ljudi. U bilo kojo državi, ili porodici, postojanje dva gospodara je recept za propast, pa kako je onda moguće da univerzum postoji milijardama godina u tako predivnoj harmoniji ako ima više od jednog Boga? Ako ima vise od jednog Boga, univerzum bi bio rastrzan na komade, to bi bio dokaz. Mi se ne borimo da  svima nametnemo naše religiozno uverenje. Abraham, prorok Abraham, uvek je bio pristalica dijaloga a mi smo svi sledbenici tog proroka.

Džulijan Asanž:
Hvala, Sajid.
« Last Edit: May 02, 2012, 16:48:13 PM by Z »